Maskenbalski njuzleter: Kako sam velezidao zemlju snova
Rušilo se. I zidalo, naveliko. Snivalo se. Međutim, egzistencijalna stvarnost, nije to bio samo subjektivni osećaj, podstakla me je da se okušam u nekoj vrsti dramske vežbe. Studija izmeštanja iz sopstvene kože i prihvatanje uloga koje tumače stvarnost suprotno od ličnih načela. Donosimo još jedan foto esej Branka Markovića.Mnoge vredne tvorevine nestaju sa lica zemlje i iz beogradskog života. Mnoga bogatstva su na putu nestanka, prodata ili izdata. Neka su odevena kostimima iz fundusa aktuelnog i dugotrajnog maskenbala. Magnetizam oko mesta koja su bila temelj već porušenim spomenicima jugoslovenske epohe ili im još uvek, kao takav, manje-više služe, postaje snažniji. Vidim da se uvećava broj ljudi koje ova sila privlači. Pre nego li veštačka inteligencija potpuno zameni našu
Izvor: Mašina Dalje
Možda vas interesuje
Nesvakidašnja izložba dela Lazara Vujaklije u Jagodini →
Trajna borba za prostor, glas i slobodu žene: Povodom izložbe fotografija „Gde spava Virdžinija Vulf?“ u Muzeju „Ras“ →
Ovacije i smeh na „Karmadoni“, horor satiri o našoj sistemskoj pokvarenosti, kriminalu i pravdi, oduševljenje crno – belim „Izletom“ →
Instaliraj
