Bile dve porodice, jednu čine baš fini ljudi, a druga je haos – samo psuju, viču i rade razne gadosti. Ovi fini se najave ovim drugim na večeru, i otac sazove sastanak: – Slušajte, dajte da ljude jednom dočekamo kako dolikuje. Narednih par dana da treniramo bez psovki i lošeg ponašanja, da se opominjemo međusobno. Stvarno nema smisla da ljude onako dočekujemo! I tako je i bilo. Vežbali su, trenirali da pričaju bez psovki, i došao je na red i nedeljni ručak, stigli su gosti, do večere sve u najboljem redu. Došla supa na red, lete dve muve iznad jednog tanjira, i pljus – pravo u tanjir! Klinac krene da se dere: – Eee, nije mi krivo što se ove dve muve tucaju, nego što mi upadoše u jebenu supu! Sestra će na to: – E braco, ti stalno nešto sereš za stolom. Majka dodaje: – Kad smo već kod sranja, ko je bio u WC-u a nije pustio vodu? Otac će: – ‘Aj’ što nije pustio vodu, nego dupe obrisao mojom kravatom! A baba će: – Vi, deco, znate da ja guzicu nikad i ne brišem. Deda nastavlja: – Auuuu, sunce ti žarko, zato su meni muda stalno žuta!
