Otputovao Perica s razredom na ekskurziju. Učiteljica i đaci su smešteni svi u jednu veliku spavaonicu. Pala je noć i svi su otišli na spavanje, a Perica dobio krevet tik uz učiteljicin. Nakon gašenja svetla, prođe pet minuta kad li se Perica nešto uzvrtio. Učiteljica ga pita: – Šta ti je Perice, zašto ne spavaš? – Pa, eto, ja navikao da spavam sa mamom pa sad nikako ne mogu sam. – Pa dobro – reče učiteljica – dođi k meni u krevet. I Perica dođe. Prođe opet pet minuta kad li se Perica opet uzvrtio. – Šta je sad opet? – pita ga učiteljica. – Ja navikao da spavam go, pa sad nikako da zaspim. – Joj, Perice, ne bi baš trebalo, ali eto, ako će te to smiriti onda se skini pa da već jednom zaspiš. Perica se skine, ali ne prođe dugo, opet se vrti i okreće bez prestanka. – Šta je opet ? – pita sad već ljutito učiteljica. – Ja navikao da i mama spava gola sa mnom. – Perice!!! Pa ja to ne mogu. – Ja drugačije neću zaspati. – Dobro, neka ti bude. I skine se učiteljica negodujući. No, ne prođe dugo kad li se Perica ponovo uznemiri. Učiteljica sad već više i ne pita već samo upitno gleda nemirnog đaka. – Ja ne mogu zaspati ako ne stavim mami prst u pupak. Učiteljica je sva pocrvenela ali pristaje teška srca. Ne prođe dugo, kad odjednom, uznemiri se učiteljica i prigušenim glasom kaže: – Perice, pa to nije pupak! – Nije ni ovo prst, drugarice učiteljice.
