Lajbah za BBC: 'Jugoslavija se sama srušila, mi smo bili njen orkestar Titanik'
Nika H. Praper & Ludvik Malo je gitarskih bendova na prostoru bivše Jugoslavije koji mogu da se pohvale globalnim uspehom, a samo jedan da je nastupao u Severnoj Koreji – što ga čini jedinstvenim u svetu.Reč je Lajbahu (Laibach), kontroverznom slovenačkom sastavu, koji je provokativnom ikonografijom, avangardnim umetničkim izrazom i šokantnim nastupima drmao kulturne, ponekad i političke, temelje nekadašnje države.„Lajbah nije rušio Jugoslaviju – ona se srušila sama, mi smo bili samo njen orkestar Titanik“, govori Ivan Novak, zvani Jani, jedan od članova grupe iz početne faze, za BBC na srpskom.Od zabranjivanja, optužbi za nacizam i televizijskog poziva na linč u Jugoslaviji, vremenom su postali jedan od najuticajnijih bendova na indastrijal sceni – zvuk koji su prvobitno baštinili.Kroz bend nazvan po nemačkom imenu za Ljubljanu, za više od 45 godina, prošlo je mnoštvo muzičara, a snimili su na desetine izdanja različitih formata.Za 1. maj, simbolično, najavljen je izlazak novog albuma MUSICK.„Naslov krije ključ dvojnosti njegovog sadržaja“ objašnjava vođa grupe zadužen za scenske efekte i svetlo.„Govori o prezasićenosti muzikom u vremenu kada je ima toliko da se njom jedva još možemo istinski baviti.“Pored novog albuma, Novak je govorio i o prošlogodišnjem beogradskom koncertu usred studentskih blokada i protesta, kao i o nastupu u Jajcu (Bosna i Hercegovina), gde su se sa bine izvinili predsedniku Josipu Brozu Titu za „rušenje Jugoslavije“.Muzičar se osvrnuo i na koncerte u severnokorejskoj prestonici Pjongjangu, planiranom projektu u Iranu i potencijalnom „pijetetnom koncertu“ u Jasenovcu, ozloglašenom ustaškom logoru iz Drugog svetskog rata u Hrvatskoj.Visok puls u Beogradu uoči protestaLjubav između Beograda i Lajbaha datira još iz 1982. kada je Dejan Knez, osnivač grupe, služio vojsku u glavnom gradu Jugoslavije i, bežeći iz kasarne, redovno posećivao Studentski kulturni centar (SKC).Tamo su slovenački umetnici imali i jedan od prvih koncerata u karijeri, dok je poslednji nastup u prestonici Srbije, održan vikend pre velikog studentskog protesta 15. marta 2025. u Domu omladine.„U Beogradu smo osetili veliku napetost, ali i koncentraciju. Grad je bio svestan sebe, možda intenzivnije nego inače.„Takve okolnosti na nas ne deluju kao direktiva, već kao atmosfera – a ona se lako apsorbuje“, priča Novak.U pauzi između dva bloka nastupila je sablasna tišina, na momente prekidana šapatima i kraćim razgovorima, dok je sat otkucavao vreme unazad.Kada su 2022. nastupali u Domu sindikata, pauza je trajala 20 minuta, dok je ovog puta bila simboličnih, ali nenamernih 15.Toliko je tada trajalo svakodnevno odavanje pošte širom Srbije za 15 stradalih od pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024.Nedugo potom je preminuo još jedan mladić.Nije bila „eksplicitno najavljena kao komemoracija, ali u vremenu u kojem živimo značenja se ne mogu hermetički zatvoriti“, kaže Novak.„Ne volimo da instrumentalizujemo tragedije niti da ih pretvaramo u scenografiju.„Ali ako je neko u toj tišini prepoznao gest sećanja, onda je tišina ispunila funkciju“, dodaje.Nastup nije bio „dnevno-politički miting, niti reakcija na konkretan događaj“, ističe Novak.Ali „kontekst“ uvek postoji i ponekad prevaziđe sve ostalo".„Publika dolazi sa svojim mislima i očekivanjima, i ta energija ulazi u prostor. To je neizbežno.„Lajbah dobro registruje puls. A puls je tada u Beogradu bio visok“, kaže muzičar. Dimitrije Petković/Helly Cherry Pauza između dva bloka na koncertu Lajbaha u Beogradu 8. marta 2025. Jani Novak o društveno-političkoj situaciji u Srbiji:Ono što se trenutno – ili već izvesno vreme – dešava u Srbiji na planu društveno-političkih kretanja, u izvesnom smislu predstavlja i najveće „dostignuće“ aktuelne vlasti.Društvo se ponovo konstituiše kao aktivan politički subjekt i kroz proteste prolazi proces intenzivne obnove.To može biti snažan i kvalitetan impuls za svaku zajednicu.Ključno je, međutim, u kom pravcu i na koji način će se ta energija usmeriti.’Musick’ – od AI i algoritama do Luiđija ManđoneaEksperimentisanje zvukom, uz neizbežnu provokaciju, jedna je od glavnih odlika grupe od početka.Od toga izgleda neće biti izuzet ni novi album, čiji je izlazak najavila nedavno objavljena pesma Allgorhythm u, najblaže rečeno, nesvakidašnjem maniru.„Na novom albumu najčešće smo posezali za hiper-popom, jer nam se taj žanr čini najprikladnijim izrazom za tematiku kojom se bavimo“, objašnjava Novak.Iako naslov pesme ukazuje da je „sve ritam“, u pitanju je i svojevrsna igra reči, pa se može tumačiti i kao sarkastična kritika današnjice gde algoritmi društvenih mreža određuju kakav će se sadržaj konzumirati.„Ako je 20. vek proizvodio mašine za rad, 21. vek proizvodi mašine za misao.„Allgorhythm je zvučni dokument tog prelaza – doslovno pesma o aktuelnom ritmu vremena“, kaže Novak.Album kritikuje i „sadašnju eru iskrivljene realnosti i kičastog AI kopiranja“, te ukazuje da su ovo možda „poslednji trenuci za stvaranje muzike“.„Situacija nije apokaliptična, ali jeste ubrzana“, smatra muzičar.Svaka tehnološka promena u istoriji muzike, izazivala je sličan osećaj nelagode, a veštačka inteligencija je „samo najnovija faza tog procesa“.„Nije uništila muziku, ali je promenila uslove rada.“Novak takođe smatra da je AI „oruđe moći“, dok za algoritme kaže da „nisu neutralni“, već su „pre svega strukturirana želja kapitala“.„A kapital je akumulirana moć koncentrisana u rukama manjine – mehanizam koji sve – rad, vreme, prirodu, emocije – pretvara u robu kroz logiku neprekidne ekspanzije, bez obzira na društvene posledice“, smatra muzičar. Laibach/Mute Omot novog albuma Veštačka inteligencija provejava albumom ne samo kao tema, već i kao autor, konkretno kod numere Das göttliche Kind (Božje dete).AI je „generisala predloge, strukture i tekstualne impulse“, dok su „konačna selekcija, montaža i kontekst“ bili odluka grupe.„Ideja nije bila da dokažemo superiornost ili slabost tehnologije, već da je uključimo u sopstvenu poetiku.„Ako je AI danas deo realnosti stvaranja, onda je logično da se pojavi i unutar samog dela, naročito ako je reč o pesmi posvećenoj njoj samoj“, objašnjava Novak.Pored tehnoloških zbivanja, Lajbah se novim izdanjem bavi i aktuelnim političkim temama, kao na pesmi Luigi Mangione, nazvanoj po Amerikancu osumnjičenom za ubistvo direktora kompanije za zdravstveno osiguranje.„To nije portret jedne osobe, već studija identiteta društva u vremenu medijske, socijalne i političke agresije“, objašnjava Novak.Zanimalo ih je, kaže, kako „pojedinac postaje znak“, kako se „ime odvaja od biografije i počinje da funkcioniše kao mit, optužba ili legenda“. O umetnosti tokom rata: Zašto je otkazan koncert slovenačkog Lajbaha u UkrajiniKada je muzika politički nepodobnaMetelkova: Tri decenije ljubljanske kulturne, umetničke i aktivističke oaze Spisak gostiju na novoj ploči je širok i šarolik – od Vijale (Wiyaala), afro-pop pevačice iz Gane, do slovenačke i regionalne pop senzacije Senide.„Senida i Lajbah nisu spoj nespojivog, već susret dve različite poetike unutar istog prostora“, smatra Novak.Ona „lokalne muzičke tradicije reinterpretira potpuno pod sopstvenim uslovima“, dok „njen dubok, hrapav vokal snažnog identiteta dovodi u pitanje klišee ženskog izraza i remeti norme industrije kojom dominiraju muškarci“, dodaje.Na albumu gostuju i druge mlađe slovenačke kolege, ali „ne iz patriotskih razloga, već dijaloga“.„Takvi susreti nisu estetski ukras, već razmena frekvencija.“’Druže Tito mi ti se izvinjavamo’ BBC/Jakov Ponjavić Slovenci su 29. novembra prošle godine u Jajcu održali „Četvrto zasedanje AVNOJ-a“, aludirajući na događaj iz 1943. kada su postavljeni temelji socijalističke Jugoslavije.„Druže Tito, oprosti što smo učestvovali u uništavanju tvoje države“, rekao je te večeri Novak.To nije bilo „klasično izvinjenje“, već „komentar istorije i njene ironije“, kaže on danas.„Ovoga puta provokacija nije bila usmerena ka razgradnji simbola, već ka njegovom ponovnom čitanju, jer ponekad je najradikalniji čin upravo priznanje složenosti istorije, a ne njeno pojednostavljivanje“, objašnjava.Bend je konačno nastupio u dvorani gde je proglašena nova država, a iskreno izvinjenje „svesno oblikovano kao umetnički gest“ izgovoreno pred stotinama okupljenih.„Osnivanje Jugoslavije i antifašistička borba tokom Drugog svetskog rata bili su istorijski i herojski činovi, dostojni poštovanja.„Isto važi i za posleratnu antikolonijalnu politiku, suosnivanje Pokreta nesvrstanih i pokušaj uspostavljanja sistema radničkog samoupravljanja“, smatra vođa Lajbaha.Čini se da su tim potezom mnogima otklonjene sumnje povodom političkih stavova benda, ali Novak kaže da govor nije bio „pokušaj razjašnjavanja ideološke pozicije, niti programsko objašnjenje sistema vrednosti“. Pokret nesvrstanih i Beograd – ima neka tajna vezaSamoupravljanje u Jugoslaviji nekada i u svetu danasMesić za BBC: „Toliko se ratovalo i krvi prolilo, a granice nisu ni za milimetar promenjene" Jani Novak o ideološkoj poziciji i sistemu vrednosti benda:Lajbah ne izdaje sertifikate o sopstvenoj ispravnosti.Ali posle četiri decenije jasno je da se naš rad ne može svesti na jednostavne etikete.Sumnja će zato uvek ostati – i to je u redu.Ona je deo dinamike između nas i publike.Ne tražimo oslobađanje od nerazumevanja.Ono je zapravo sastavni deo našeg identiteta.Ostvareni Pjongjang i mogući Teheran European Photopress Agency Lajbah u Pjongjangu Ono što mnogima nije, Lajbahu je avgusta 2015. pošlo za rukom.Održali su dva koncerta u Pjongjangu i tako ušli u istoriju kao prvi rok bend sa Zapada koji je svirao u Severnoj Koreji, jednoj od najzatvorenijih država sveta.Bio je to „susret sa sistemom koji funkcioniše po drugačijoj logici vidljivog i nevidljivog“.„Tokom nastupa osećaj nije bio egzotičan, već koncentrisan. Publika je slušala pažljivo, gotovo studijski.„Nije bilo spontane euforije, ali je postojala intenzivna prisutnost. To je drugačija vrsta energije – suzdržana, ali stvarna“, kaže Novak.U sećanju mu je, kaže, ostao i „kontrast između monumentalne državne scenografije i krhke, individualne ljudskosti“ koju su „naslućivali iza nje“.„Nismo se vratili sa senzacijom, već sa složenim utiscima.„I to je bilo dovoljno“, dodaje.Više godina postoji zamisao i o nastupu u Teheranu sa iranskim simfonijskim orkestrom.„Ideja o velikom koncertu još nije potpuno nemoguća, i dalje vodimo dijalog sa iranskim partnerima“, rekao je Novak nekoliko dana pre napada Izraela i Amerike na ovu azijsku zemlju.Projekat je nastao iz „umetničkog interesa i međusobnog poštovanja“, dok volja Lajbaha za saradnju „nikada nije bila vezana za tip političkog uređenja, već uglavnom za kontekst“.„Nastupati u prostoru koji nije deo zapadnog kulturnog konsenzusa znači otvoriti drugačiju vrstu razmene.„To zahteva pažnju, odgovornost i spremnost na složenost“, ukazuje Novak.Kada i gde je taj susret moguć, vreme će pokazati, dodaje. AFP/Getty Images ‘Pijetetni koncert u Jasenovcu’Po povratku iz Jajca, članovi Lajbaha posetili su pakračko-slavonskog episkopa Jovana u manastiru Jasenovac, starog prijatelja s početka 1980-ih „kada je služio vojsku u Sloveniji“.Spojilo ih je „interesovanje za muziku i umetnost“, kao i „šire razumevanje kulture kao prostora odgovornosti, a ne samo ličnog izraza“.Jedna od tema razgovora bila je i organizacija „pijetetnog koncerta u Jasenovcu“.Takav projekat „ne može nastati iz brzine ili trenutne inspiracije“, pa „ako se dogodi, moraće biti rezultat dugog promišljanja i jasne etičke pozicije“, priča Novak.„Neka mesta ne traže odgovor – već odgovornost.„Svesni smo da Jasenovac pre svega zahteva tišinu“, dodaje.Ipak, nada se da će se jednog dana stvoriti uslovi za realizaciju takvog nastupa.Povratak Trbovlju… i Beogradu Dimitrije Petković/Helly Cherry Lajbah je poslednji put nastupao u Beogradu 8. i 9. marta, na dva uzastopna koncerta u Domu omladine Budući da se poslednjih godina i te kako oslanja na pop muziku, mnogi „staroškolski“ ljubitelji Lajbaha se pitaju hoće li u pesmama ponovo čuti zvuke rudarskih pijuka i industrijskih mašina iz Trbovlja, slovenačkog grada gde je grupa nastala.„Mi ne pravimo razliku između industrijskog principa u pop muzici i popularnog u industrijskoj muzici.„Žanr je za nas samo format koji biramo kao neke vrste instrument ili partitura po kojoj sviramo“, objašnjava Novak.Nikada, kaže, nisu bili vezani za „jedan zvuk ili žanr, već kontekst“ koji „ne nestaje, nego se transformiše“.„Svaki istorijski trenutak nosi u sebi sopstveni šum.„Ako se osetljivi stari fanovi oslobode predrasuda i pažljivo oslušnu, shvatiće da suštinske razlike između ‘starog’ i ‘novog’ zvuka Lajbaha zapravo nema“, ocenjuje.A zvuk novog albuma još nije poznato kada će se uživo u Beogradu čuti, ali „interes svakako postoji“, kako publike, tako i benda.„Lajbah se u Srbiji nikada ne oseća kao gost, već kao neko ko je služio vojsku u toj zemlji.„A to iskustvo se ne zaboravlja tek tako“, zaključuje Novak.BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk Artistička radna akcija – Nebrušeni dijamant novotalasnog BeogradaČetiri decenije Paket aranžmana, „svetog grala“ novotalasnog BeogradaIza tamnih naočara Dobrog Isaka (BBC News, 03.06.2026)
Izvor: BBC News Dalje
Možda vas interesuje
Pentagon proglasio Anthropic rizikom za lanac opskrbe →
Gde je nestala Jelena Bin Drai?! Srpska milijarderka živi u Dubaiju, svi se pitaju šta se dešava →
(Video) Prvi doneo olimpijsku medalju, SAD dobio mesto u srcu grada za džudistu Slavka Obadova napravljen mural na fasadi koja gleda na DIF →
