Može li sreća da se izmeri i kako
Getty Images Sreća mi nekad deluje kao sapun pod vodom.Što se jače stisne, to brže isklizne.Međutim, uvek je nekako prepoznam.Stegne mi se u grlu, srce udara brže nego obično, a mogu i umnjaci izdaleka da se vide.To su najjači udari sreće i oni nisu tako česti.Najčešće se rasprši čim kročim van kuće i pogledam oko sebe, čini mi se, ne baš tako srećne ljude i okolinu.„U psihologiji se sreća najčešće opisuje kao kombinacija subjektivnog osećaja zadovoljstva životom, prisustva prijatnih emocija i osećaja smisla.„Ona nije samo trenutak radosti ili uzbuđenja, već širi doživljaj da je naš život u dovoljnoj meri usklađen sa onim što nam je važno", kaže psihološkinja Lana Vučićević Miladinović za BBC na srpskom.Svakog 20. marta u svetu se obeležava Međunarodni dan sreće.Sreća nije samo prolazni osećaj, već je i vrlo merljiva.Centar za istraživanje blagostanja Univerziteta u Oksfordu, u saradnji sa Ujedinjenim nacijama, objavljuje godišnji izveštaj o svetskoj sreći.Finska je 2025, deveti put zaredom, najsrećnija zemlja na svetu.Osećaj stanovnika Finske, međutim, nema veze sa ličnom srećom, već sa tim koliko su zadovoljni vlastitim životom.Istraživanje Oksforda i UN daje procene na osnovu faktora kao što su ekonomski učinak zemlje, zdravlje, osećaj slobode, velikodušnost njenih ljudi i percepcija korupcije.Dugogodišnjeg lidera Finsku na njihovoj listi za 2025. slede Island, Danska, Kostarika i Švedska, a na dnu spiska od 147 zemalja je Avganistan. Kosovo je na visoko rangiranom 16. mestu, Slovenija na 18, a Srbija je zauzela 30. mesto.Bosna i Hercegovina je na 47. poziciji, Crna Gora na 60, a Hrvatska na 70. mestu. BBC Samu Seitsalo Ima li finska sreća tajnu uspeha?Samu Seitsalo je Finac koji trenutno živi u Beogradu. Za njega je sreća komplikovana reč koju ne poistovećuje sa osećajem radosti.„Sreća je više kao trajno stanje uma, ima dimenziju prošlosti i budućnosti.„Koliko sam živeo u skladu sa snovima i nadama, mogu li da živim punim potencijalom“, kaže Seitsalo za BBC na srpskom.To ne znači da sve ide bez problema, ali postoji osećaj da može da utiče na vlastitu budućnost, dodaje.„Za mene su sreća moja porodica, prijatelji, zdravlje i vera u budućnost“, kaže ovaj nasmejani Finac.Ali da li su Finci najsrećniji na svetu, pitam ga.„Kada biste došli u Helsinki krajem novembra, možda bi bilo teško da poverujete da je to najsrećnija nacija na svetu.„Mračno je, nebo je često prekriveno oblacima. U novembru možete imati sunce samo 12 sati tokom celog meseca“, objašnjava.Hladno je, vlažno, ljudi su u tamnoj i sivoj odeći, a nema ni osmeha.„Često ne vidite ni lice, jer je ispod kapuljače ili šala.„Ipak, oni su zadovoljni životom. Daju visoku ocenu, ali ne zbog vremena, već zbog društvene kohezije i poverenja u državu“, kaže.Finci veruju institucijama i jedni drugima, objašnjava.„Veruju policiji, pravosuđu, naučno-istraživačkom i obrazovnom sistemu.„U političare i društvene mreže imaju najmanje poverenja“, dodaje Seitsalo, bivši direktor finske Agencije za obrazovanje.Još jedan veliki razlog njihove nacionalne sreće jeste priroda i bliska veza sa njom.Tu su, kaže, more, jezera, ostrva i šume na dohvat ruke.„Važno je da planiramo gradove tako da ostavimo mesta za prirodu i da uzmemo u obzir životnu sredinu pri svakoj važnoj odluci“, kaže mi on. Pet promena u životnom stilu koje mogu da pomognu da živimo boljePraktični saveti za srećniji životJednostavna, a moćna vežba za bolje raspoloženje Obrazovanje kao faktorFinska je poznata po jednom od vodećih obrazovnih sistema u svetu.„Naše obrazovanje je besplatno za sve, od predškolskog do univerziteta.„Želimo da svoj deci pružimo mogućnost učenja i podršku potrebnu da ostvare maksimum", kaže Seitsalo.Na finsku sreću, kaže, utiču jednakost i blagostanje.„U Finskoj je razlika između najviših i najnižih prihoda među najmanjima u Evropi.„Jaz raste, ali je i dalje skroman u poređenju sa drugim evropskim zemljama", kaže.Sistem socijalne pomoći sa besplatnim obrazovanjem, javnom zdravstvenom zaštitom i socijalnim davanjima izgrađen je oko ideje da svi budu zajedno.Država koja ima Ministarstvo srećeMnogo siromašnije, ali približno srećno žive ljudi u Butanu u Aziji.Stanovnicima ove države u Himalajima toliko je važna da imaju i Ministarstvo sreće.Pravo na sreću im je zagarantovano Ustavom, iako spada među najnerazvijenije u Aziji.„Ljudi u Butanu nisu bogati, žive jednostavno, nisu preterano tehnološki razvijeni, imaju jaku vezu sa prirodom, održavaju tradiciju i porodica im je vrlo važna.„Utisak mi je da ljudi tamo nisu opterećeni materijalnim stvarima, da ne poseduju mnogo i uspeh se ne meri ekonomijom već srećom stanovnika i ljudi koji vode državu“, prepričava Snežana Mijailović, ljubiteljka putovanja iz Beograda, utiske iz Butana.I njoj je sreća vidljiva uz svaku grimasu na licu.Priča mi da joj se odnos prema sreći menjao sa godinama.„Nekad su mi bili bitniji spoljašnji doživljaji i na moju sreću je uticala okolina. Bila sam površnija u mladosti.„Sreća mi je sada stanje u kom sam našla smisao“, kaže za BBC na srpskom.Za nju je sreća sklad u svemu što radi, živi i doživljava.To je stanje duha u kome postiže ravnotežu u životu i kad ima dobru meru svih stvari.„Ni previše, ni premalo. Harmonično.„Točak sreće je dobar primer, stalna promena uz konstantni ritam. Nema skakanja, nema ekstrema, sve je u skladu, kreće se“, tvrdi ona.Umesto euforije, bira spokoj.„Najviši oblik sreće je kada smo u miru sa sobom.„Sreća koja dolazi iznutra je neprocenjiva. „Tada se osećamo ispunjeno, potpuno i prepušteno izazovima života“, kaže ova crvenokosa inženjerka. U Srbiji novac osnovni uslov za srećuOd luksuza do minijaturnih kokošaka: Svakodnevni životi ‘dadilja milionera’Devet saveta kako da se nosite sa turbulentnim vremenima Mentalno zdravlje ne traži konstantnu srećuDa li su mentalno zdravlje i sreća povezani i zašto, možda, nisu.„Mentalno zdravlje ne znači biti stalno srećan, već imati kapacitet da se nosimo sa različitim emocijama.„Da iz teških perioda povratimo osećaj smisla i povezanosti sa drugima“, kaže Vučićević Miladinović.Psihološkinja objašnjava da sreća nije za svakog ista.„Sreću doživljavamo i definišemo na različite načine, u skladu sa našim vrednostima, iskustvima i životnim okolnostima.„Naša predstava o sreći formira se u odnosima u kojima odrastamo. „Ono što smo u porodici učili o ljubavi, uspehu, postignuću, smislu života, često oblikuje i našu predstavu šta znači dobar život i biti srećan“, objašnjava Vučićević Miladinović.Zbog toga, kaže, dva čoveka mogu živeti u sličnim okolnostima, a doživljavati ih potpuno drugačije.Ideja o sreći promenljiva je tokom života, dodaje. „Ono što nekome u dvadesetim godinama može da izgleda kao ključ sreće, poput uspeha, slobode, avantura i postignuća, kasnije može da ustupi mesto drugim vrednostima.„U kasnijim godinama tu su stabilnost, bliskost, unutrašnji sklad, mir i smislen doprinos zajednici“, kaže.Promene u životu, kao što su roditeljstvo, gubici, životni stresovi ili krizni periodi, često nas podstiču da ponovo preispitamo šta nam je zaista važno, objašnjava psihološkinja.„Ideja o sreći je zapravo živa i promenljiva kategorija, koja se razvija zajedno sa nama", naglašava Vučićević Miladinović.Sreća na individualnom nivou, često je zapravo odraz kvaliteta odnosa sa bližnjima, osećaj pripadanja i mogućnosti da budemo autentični i svoji u kontaktu sa drugima. Getty Images Zdravlje – najveća srećaI za 23-godišnju Tijanu Simić iz Pančeva, profesionalnu rukometašicu, pojam sreće se menjao.„Što sam starija verujem da je sreća da su svi oko mene zdravi i da se moja porodica što manje nervira.„Sreća je i da nema nekih negativnih situacija. Ali kad sam bila mlađa, sreća se ogledala u tome da idem napolje ili na trening“, kaže Simić.Ne znam koliko veruje u sreću pred rukometnu utakmicu, ali ima rituale.„Svaki vid zabave ranije mi je bio jednak sreći", dodaje.Pogledajte video: Šta ljude čini srećnimRecept za srećuPoznato Harvardsko istraživanje razvoja odraslih, koje traje više od osam decenija i prati živote nekoliko generacija ispitanika, pokazuje nam šta je to važno za „sreću", priča psihološkinja Vučićević Miladinović.„Najvažniji faktor dugoročnog zadovoljstva životom, mentalnog, pa čak i fizičkog zdravlja, nisu bogatstvo, slava ili profesionalni uspeh, već kvalitet odnosa sa drugima.„Ljudi koji imaju stabilne, podržavajuće i bliske odnose sa partnerima, prijateljima ili porodicom imaju veću verovatnoću da žive duže, da se osećaju zadovoljnije, da lakše prolaze kroz životne stresove i tako budu ‘srećniji’, zaključuje ona.Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk Osam naučno dokazanih načina da budete srećniji Hepihondri: „Moramo prestati da budemo opsednuti srećom“’Neprevodive’ emocije koje niste ni znali da posedujeteŠta je toksična pozitivnost i da li je ona zamkaPet saveta za samopomoć od pre 400 godina koji vrede i danasIkigai: Zbog toga Japanci ustaju svakog jutra i raduju se životu (BBC News, 03.20.2026)
Izvor: BBC News Dalje
Možda vas interesuje
'Dubai nije izgrađen za rat': Kako sukob na Bliskom istoku utiče na 'poslovnu oazu' Emirata →
Amerika zadala stravičan udarac Iranu, objavljen snimak uništenja! Netanjahu objasnio tri ključna cilja u ratu sa Teheranom, počeli novi napadi! (foto/video) →
Roni O'Saliven: Vraćanje na vrhunski nivo najveći izazov karijere →
