Neven Subotić za BBC: Od tavana u Nemačkoj, preko Vemblija, do borbe za pijaću vodu
Getty Images Neven Subotić, nekadašnji fudbalski reprezentativac Srbije, a najveći uspeh je ostvario je u dresu nemačke Borusije iz Dortmunda U maju 2013. Neven Subotić je pod svetlima reflektora gazio travu slavnog londonskog Vemblija u finalu Lige šampiona, a više od decenije kasnije uopšte ne prati fudbal.Uspešnu profesionalnu karijeru završio je 2021, a nekadašnji fudbaler Borusije Dortmund i reprezentacije Srbije danas ima humanitarnu fondaciju koja obezbeđuje čistu vodu ugroženima u Etiopiji.U razgovoru za BBC opisuje da, kako je sve više ulazio u profesionalni fudbal, „to mu je delovalo sve manje romantično".„Imao sam iskustva sa klubovima koji su bili nefer i neiskreni. „I zato sad mogu da kažem ‘Taj i taj klub je bio sjajan i fantastičan i tada su mi dali novac da baš to kažem’", kaže opušteno sedeći u kući u Dortmundu, gradu koji naziva njegovim domom.A dom je, u Subotićevom slučaju, često bio vrlo promenljiva kategorija.Ratni vihor u Bosni primorao je Subotićevu porodicu da se početkom 1990-ih preseli iz Banjaluke u Nemačku, a potom krajem 20. veka u Sjedinjene Države.„Sada živim u velikoj kući zajedno sa porodicama koleginica i prijatelja iz fondacije – svi smo kao jedna velika familija.„Konačno imam stabilnost i ostaću ovde", objašnjava Subotić tokom video poziva.Od fudbalskih uspeha, navijači u Evropi pamte Subotića kao standardnog člana generacije Borusije koja je, predvođena legendarnim trenerom Jirgenom Klopom, osvojila dve titule prvaka i jedan kup Nemačke.Tavan u NemačkojNemačka je zemlja u kojoj je Subotić proveo najveći deo života, ali ne i godine koje su ga oblikovale.Rođen je 1988. u Banjaluci, ali je već u vrtić išao u Nemačkoj, gde je savladao jezik, ponosno mi kaže. Njegov otac Željko igrao je za lokalni klub u malom mestu Šemberg na jugozapadu zemlje. Porodica je živela na tavanu veličine sobe koju im je obezbedio klub.Kaže da je sestri i njemu detinjstvo bilo lepo, ali da su retko viđali roditelje koji su stalno radili.Nisu imali novca za odmore, niti rođake koje bi posećivali u Nemačkoj.„U malom mestu nije bilo segregacije. Deca ne vide rasu ili etničku pripadnost i bio sam srećan zbog toga.„Bilo nas je sa svih strana, Nemaca, Kurda, Turaka, Bosanaca, Srba, Hrvata, Makedonaca", priseća se.Jedino kada je video neku razliku u školi bili su časovi veronauke, koje samo jedan drug i on nisu pohađali.„Dečko iz Albanije i ja smo ostajali u praznoj učionici i igrali fudbal sa teniskom lopticom", kaže.A fudbal je, dodaje, u malom nemačkom gradu, bio jedina zanimacija za decu njegovog uzrasta.„Ili si bogat i imaš sopstveno igralište ili si sa svima ostalima i igraš fudbal", ističe.Pogledajte video: Maradonina kuća pretvorena u narodnu kuhinjuTežak američki početakKada im je 1999. istekla boravišna viza u Nemačkoj, a nisu želeli da se vrate u Bosnu i Hercegovinu, Subotići su sreću potražili u Americi.Prva stanica bila je Solt Lejk Siti u saveznoj državi Juti na zapadu.„Drugi put u životu, moji roditelji su izgubili sve što imali. Tada sam imao 10 godina i izgubio sam sve prijatelje i osećaj doma", priča Neven.Sudar sa Amerikom bio je brutalan u svakom smislu.„Na jednom od prvih treninga, ocu je neki momak namerno slomio rame, a mi nismo imali zdravstveno osiguranje.„I taj momak umesto da se ‘izvini’, otišao je kod njega i rekao samo: ‘Dobrodošao u Ameriku’".Fudbalska karijera za Subotićevog oca bila je gotova i postao je vozač kamiona.„On voli ljude, voli fudbal, a vožnja kamiona je bila poslednja stvar za koju je mislio da će raditi", kaže Subotić, dok mu se oči pune suzama. Getty Images Napadač minhenskog Bajerna Tomas Miler i Subotić u finalu Lige šampiona 2013. Kroz nekoliko trenutka, Subotiću se vratio osmeh na lice kada je počeo da govori o sestri, tada talentovanoj teniserki zbog koje se cela porodica posle godine provedene u Solt Lejk Sitiju preselila u Bradenton na Floridi.Opet pakovanje stvari, novo okruženje, škola, ali je ljubav prema fudbalu, kaže, bila jača.„Jednog dana u parku smo igrali fudbal i slučajno me je primetio trener omladinske reprezentacije SAD", priseća se.Ispostaviće se da je to bio najvažniji trenutak za dalju Subotićevu karijeru.Imao sam sreće, kaže.U Bradentonu je smeštena akademija Fudbalskog saveza SAD, gde je Subotić prošao probu, a onda je devet meseci svakodnevno trenirao sa 40 najboljih mladih fudbalera u zemlji.Izborio je mesto u omladinskoj selekciji i zaigrao za SAD na Svetskom prvenstvu za igrače mlađe od 17 godina u Peruu 2005.„U omladinskoj reprezentaciji upoznao sam menadžera koji me je pitao da li želim da igram fudbal u Evropi.„Odgovorio sam mu pitanjem: ‘Da li astronaut želi da ide na Mesec?’". Getty Images Lekari iznose na nosilima Nevena Subotića na prvenstvenoj utakmici u Nemačkoj Zašto je Klop veliki i kako je izabrao Srbiju?Subotić kaže da se njegova sreća u fudbalskoj karijeri ogleda i u činjenici da mu je prvi trener u Nemačkoj bio Jirgen Klop, tada trener Majnca.U gradu na Rajni, harizmatični trener i momak iz Banjaluke zajedno su gradili fudbalski put ka uspehu.„Sjajno me je primio, umeo je da motiviše mlade fudbalere koji često i ne znaju koliko su dobri.„Dobro je kad imate trenera koji će vam kaže, kada napravite grešku: ‘U redu je, neće propasti svet zbog toga’".Takav Klopov stav prema igračima Majnca, a kasnije i Dortmunda pružao je sigurnost u igri što se kasnije odrazilo i na dobre rezultate od 2010. do 2015.„Ne mislim da se Klop promenio u ovih 20 godina koliko ga poznajem.„Bili smo uspešni zato što smo pored nas na terenu imali nekog ko je tako stabilan", ocenjuje.Subotić i Klop su zajedno, u leto 2008, Majnc zamenili Borusijom Dortmund.Dobre igre u nemačkoj Bundesligi otvorile su pitanje za koju će seniorsku reprezentaciju Subotić zaigrati.„Najviše vremena sam proveo u Nemačkoj, ali tinejdžerske godine, kada sam oblikovan proveo sam u Americi, a tamo mi i dalje žive roditelji", objašnjava sportista srpskog porekla.Izbor je pao na Srbiju, za koju je debitovao u martu 2009, protiv Rumunije u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2010. u Južnoafričkoj Republici.Nikada do tada nije bio u Srbiji, ali kaže da je „odrastao u toj kulturi, iako mu roditelji nisu bili preterano religiozni".„Bilo je to svojevrsno vraćanje korenima zemlji u kojoj žive moji baba i deda, kao korak ka prošlosti koju nisam poznavao.„A sopstvenu prošlost nikada ne možemo da promenimo, zar ne?", rekao je. Jirgen Klop – dečak iz Švarcvalda koji je postao heroj LiverpulaSvetsko prvenstvo u fudbalu: Priče o iznenađenjima i uspehu ‘malih’Najveća kvalifikaciona čuda: Kako je maleni Kurasao završio na Mundijalu Bosna slavi fudbalere, Italija propušta treće uzastopno svetsko prvenstvo Getty Images Jirgen Klop savetuje Nevena Subotića tokom jedne od pripremnih utakmica Borusije Dortmund u leto 2014. Pobeda nad Nemačkom, pa orden od NemačkePosle Borusije Dortmund, Subotić je igrao za Keln, francuski Sent Etjen, Union Berlin, turski Denizli i austrijski Altah iz čijeg dresa je otišao u fudbalsku penziju.Kaže da je jedna od stvari zbog kojih žali što tokom igračke karijere nije „donosio bolje odluke za sebe, nego je bio veran klubovima".Ali bila je to lepa karijera, pojašnjava – jer je „u dresu Srbije na Svetskom prvenstvu 2010. pobedio Nemačku, zemlju koja je izbacila moju porodicu".„Bio je to jedan od mojih najvećih fudbalskih uspeha. „A onda, desetak godina kasnije, na prijemu od predsednika Nemačke dobijam orden", govori. Getty Images Subotić grli Vladimira Stojkovića, golmana Srbije posle pobede nad Nemačkom na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi 2010. Priznanje je dobio 2022. od Franka Valtera Štajnmajera zbog „značajnog društvenog angažmana i humanitarnog rada fondacije well:fair" u istočnoj Africi.Subotić je fondaciju osnovao još kao igrač, 2012, počevši da „istražuje sa kakvim se problemima" suočavaju stanovnici Afrike koji nemaju pristup čistoj, pijaćoj vodi.Do januara 2026, fondacija je pomogla skoro 1.000 projekata u Etiopiji, Keniji i Tanzaniji, uglavnom izgradnje bunara i vodovoda, čime je oko 440.000 ljudi snabdeveno vodom.„Hteo sam da se posvetim nečemu važnom, na šta mogu da stavim vlastito ime i što će postojati kada me ne bude bilo", objašnjava.U svojevrsnom otkrivanju života posle fudbala, Subotić se oprobao u različitim veštinama – išao na kurseve fotografije, kodiranja, finansija, dizajna i javnog govora.Za razliku od mnogih fudbalera, u toj potrazi, nije bežao ni od razgovora o politici. U maju 2024. u Dortmundu je održao upečatljiv govor na skupu protiv jačanja esktremne desnice u Nemačkoj.Tada je skrenuo pažnju na važnost poštovanja demokratskog posleratnog ustava Nemačke donetog 1949. i upozorio da su diskriminacija i rasizam i dalje deo svakodnevnog života u toj zemlji.„Bio sam migrant i hteo sam da iskoristim moju poziciju da kažem da želim da taj grad bude bezbedno mesto za život svih, a ne samo nekih", zaključuje Subotić.Pogledajte video: Kako je Bujanovac pomogao da se u selu u Togou naprave dva bunaraBBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk Kako je Didije Drogba pomogao da se zaustavi građanski rat u Obali SlonovačeOsimova Jugoslavija i drugi timovi koje su zaustavile nefudbalske stvari„Fudbalski klub Kurtanovići": Kako je balkanska familija postala hit nemačkog fudbalaBBC istražuje: Strani treneri u srpskom fudbalu – prosvetitelji i promašajiNajbolji fudbalski film svih vremena – kako je snimljen „Beg u pobedu"Zaboravljeni as srpskog fudbala koga pamte po golu Barseloni (BBC News, 04.17.2026)
Izvor: BBC News Dalje
Možda vas interesuje
Gde se najmanje radi, a najbolje živi? Države sveta od kojih bi trebalo učiti →
Pucnjave u školama nova turska trauma →
Barselona podnela žalbu UEFA zbog suđenja protiv Atletika →
