Pas je postao čovekov najbolji prijatelj mnogo ranije nego što se mislilo: naučnici
Kevin Church Genetski dokazi pokazuju da su najraniji poznati psi živeli u bliskoj vezi sa njihovim ljudskim gospodarima Deo vilične kosti koji je pronađen duboko pod zemljom u pećini u Somersetu u Engleskoj promenio je priču o tome kada i kako je pas postao naš najbolji prijatelj.Analiza DNK pokazuje da je vilična kost pripadala jednom od najranijih poznatih pripitomljenih pasa i da su ljudi živeli u bliskoj vezi sa njima u Britaniji pre 15.000 godina, hiljadama godina pre nego što su domaće životinje pripitomljene i pre nego što su mačke počele da ulaze u naše domove.Ovo otkriće pomera unazad vreme kada su se prvi psi razvili od njihovih predaka vukova za oko 5.000 godina.Takođe ukazuje da je prijateljstvo između prvih pasa i ljudi iz kamenog doba postojalo skoro od samog početka, kaže dr Vilijam Marš iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu.„To pokazuje da su već pre 15.000 godina psi i ljudi imali izuzetno blizak i snažan odnos, i ova mala vilična kost koja naizgled deluje beznačajno, pomogla je da se razotkrije čitava priča o tome kako je to partnerstvo počelo".Prvi psi bili su potomci sivih vukova koji su se zadržavali u blizini ljudskih logora na kraju ledenog doba, hraneći se ostacima hrane i postepeno se pripitomljavajući.Vremenom su ljudi počeli da koriste ove životinje za pomoć u lovu, čuvanje i praćenje traga, pretvarajući ove divlje predatore u radne partnere.Posle stotina generacija koje je uzgajao čovek, razvili su se psi koji su imali kraće njuške i manje zube, i njihov raspon veličina je bio izuzetno veliki – od malih pasa do krupnih čuvara. Kako je pas postao čovekov najbolji prijateljPrijateljstvo čoveka i psa – večita filmska pričaŠetnja sa psom u prirodi – lek za tmurnu svakodnevicu Marš je do otkrića došao slučajno tokom istraživanja za njegov doktorat.Vilična kost je pronađena u iskopinama iz 1920-ih iz Gofove pećine u klancu Čedaru u Somersetu u Engleskoj, danas poznatom po čuvenom istoimenom siru.Kost je decenijama bila skrivena u fioci u muzeju jer se smatralo da je reč o nevažnom uzorku.Međutim, mladi istraživač naišao je na manje poznat naučni rad objavljen deset godina ranije, koji je ukazivao na mogućnost da je kost pripadala psu.Marš je obavio genetsku analizu vilične kosti i bio je iznenađen i oduševljen saznanjem da ona zaista potiče od psa, što predstavlja prvi nedvosmisleni dokaz da su psi postojali hiljadama godina ranije nego što je to ranije bilo potvrđeno. Kevin Church/NHM Ovaj deo kosti dužine devet centimetara je promenio priču o odnosu psa i čoveka Ipak, Marš je bio sumnjičav prema rezultatima, pa je obavestio njegovog prijatelja i naučnog saradnika dr Lačija Skarsbruka sa Univerziteta u Oksfordu i Univerziteta Ludviga Maksimilijana u Minhenu, koji otkriva dodatne pojedinosti.„Vilijam mi kaže: ‘Pronašao sam psa iz ranog kamenog doba’, a ja mu odgovaram: ‘Nisi, svi do sada pronađeni primerci bili su vukovi’.„Međutim, on je bio potpuno siguran u to.„Zatim nam je pokazao rezultate, i pomislili smo: ‘(Bože), ovaj čovek je možda zaista pronašao psa iz tako davnog perioda u prošlosti’".Skarsbruk je koristio prilično živopisniji jezik od onog koji možemo da objavimo, jer je znao koliko bi ovo veliko otkriće njegovog kolege moglo da bude značajno. Kevin Church Ovaj pas je živeo sa ljudima u pećini u Somersetu pre 15.000 godina Kada je pouzdano utvrđeno da je vilična kost iz Gofove pećine pripadala psu, njen genetski zapis mogao je da se koristi za poređenje sa uzorcima slične starosti iz zapadne Evrope i centralne Anadolije u današnjoj Turskoj.Ispostavilo se da su svi bili psi.„Godinama pokušavamo da protumačimo drevne uzorke čiji DNK je između vukova i pasa", kaže Skarsbruk.„Sve je bilo u svojevrsnoj sivoj zoni, jer jednostavno nismo mogli da utvrdimo gde je početak pasa.„A onda se pojavila ova mala vilična kost, koja je postala ključ za prepoznavanje drugih drevnih pasa širom Evrope koji su nam sve vreme bili pred očima", rekao je za BBC.A priča, objavljena u naučnom časopisu Prirodi (Nature), postaje još zanimljivija zahvaljujući dodatnim genetskim i hemijskim analizama.Dr Selina Brejs iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu kaže da su analize pokazale ne samo da su psi bili genetski slični, što znači da su njihovi preci putovali Evropom zajedno sa njihovim ljudskim gosporadima, već i da su jeli istu hranu kao i njihovi vlasnici.„Na osnovu njihove ishrane znamo da su u Turskoj jeli ribu i da su se u Gofovoj pećini hranili mesom i biljkama, isto kao i ljudi.„Dakle, to ukazuje na izuzetno blizak odnos ljudi i pasa.„I zar to nije zapanjujuće?„Pre 15.000 godina vidimo taj nivo povezanosti koji postoji i danas.„To je zaista dugotrajan odnos".Postoje i arheološki dokazi o malim životinjama nalik psima iz pećina kasnog ledenog doba u Nemačkoj, Italiji i Švajcarskoj, koje izgledaju kao psi i koje su u nekim slučajevima bile sahranjivane zajedno sa ljudima, što ukazuje na blizak odnos u otprilike istom istorijskom periodu.Međutim, ovo novo istraživanje je prvo koje koristi detaljnu DNK analizu kako bi se nedvosmisleno pokazalo da je životinja iz Gofove pećine zaista bila pas, kao i da je pripadala veoma ranoj populaciji pasa koja se već bila proširila po većem delu zapadne Evrope i Azije. Lars Larsson. Pas sahranjen zajedno sa njegovim vlasnikom u pećini u Skateholmu u južnoj Švedskoj, pre oko 7.000 – 5.000 godina, što otkriva blisku vezu između ljudi i njihovih životinja još u to vreme Druga studija, takođe objavljena u časopisu Prirodi, pokazuje da kućni ljubimci koji danas leže na našim sofama potiču od jedne iste drevne populacije pasa, koja se već do kraja ledenog doba proširila po većem dela severne hemisfere.Dr Anders Bergstrem sa Univerziteta Istočne Anglije u Engleskoj i Instituta Frensis Krika u Londonu, i njegove kolege došli su do ovog otkrića analizom DNK više od 200 ostataka pasa i vukova iz pećina i sa arheoloških nalazišta širom Evrope i Bliskog istoka – od Švajcarske i Švedske do Turske i Jermenije.Kada su analizirali DNK, otkrili su da su neki od najranijih evropskih pasa – nešto mlađi od nalaza iz Gofove pećine – očigledno ista vrsta pasa kao i oni u Sibiru, istočnoj Aziji i drugim regionima, i da svi potiču od zajedničkog pretka, a ne od zasebne evropske vrste koja je pripitomljena i koja je kasnije nestala.„Gde god da su psi prvobitno pripitomljeni, već su stigli u Evropu najmanje pre 14.000 godina i značajno su doprineli populaciji pasa kakvu danas poznajemo", kaže Bergstrem.Ranija istraživanja naučnika u laboratoriji Instituta Krika za istraživanje drevnog DNK ukazivala su da su se prvi psi možda pojavili negde u Aziji.Bergstremov kolega, dr Pontus Skoglund, sada analizira DNK drevnih vukova iz celog sveta da bi preciznije odredio taj istorijski trenutak.Naučnici smatraju da nije reč o jednom pripitomljenom vuku, već o dugom i postepenom procesu u kojem su se pojedini vukovi prilagođavali životu u blizini ljudskih logora i vremenom evoluirali u pse.„To je bio izuzetan događaj, zar ne?„Neko je odlučio da uspostavi vezu sa ovim opasnim predatorom", rekao je doktor Skoglund za BBC.„Ako uspemo da utvrdimo gde i kada je došlo do prvog pripitomljavanja, saznaćemo i koja ljudska zajednica je u to bila uključena, kao i arheološke i ekološke okolnosti koje su to omogućile".Ova otkrića oduševila su Kjaru Farel, direktorku odeljenja za kulturu i nasleđe u Kraljevskom kinološkom klubu.„Kao ljubiteljka pasa, mislim da svaki vlasnik zna onaj osećaj kada vam se čini da vam se pas obraća.„A to je odnos koji se razvijao tokom veoma dugog perioda i jedinstven je – postoji samo između psa i čoveka".BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk Koliko dugo će živeti vaš pasŠta kaže nauka – zašto volimo pseNeočekivana zvezda Olimpijskih igara: Pas Nazgul je oduševio sveLjubav na prvi lavež: Kako je vojni pas Irna pronašla novi domUspavljivanje kućnih ljubimaca: ‘Kao kad izgubiš nekog bliskog”Nismo mislili da će toliko da poraste’: Život sa psom teškim 82 kilograma (BBC News, 03.27.2026)
Izvor: BBC News Dalje
Možda vas interesuje
Čerčilova tajna armija i puč 27. marta 1941. u Beogradu →
Da li je ovo trenutno najbolja serija na Netfliksu? Otkriva najveće strahove u svakoj vezi →
Dušana Vlahovića ostavila devojka jer nije hteo da se venčaju! Otkrivamo detalje raskida godine: Između Vanje i njega došlo je do nesuglasica… →
