POGLED SA MIŠELUKA: O Ancugu i još po nečemu
NOVI SAD – Sećate li se najvišeg dečaka u razredu? Onog lepo građenog, prvog u vrsti, što odmah upadne u oči. Ne može to tako moraš mu naći manu, da bi ga, makar na silu, izjednačio s drugima! I onda taj „prvi“, godinama trpi prozivanja kako je: žgoljav, feminiziran, smotan Imali smo barok, patrijaršiju, Crnjanskog, Zmaja i Branka, imali smo realne, a ne mitski upakovane vojne pobede. I bogatu zemlju, i kulturu, i bečki šlif. A to se ne oprašta. I tako je Vojvođanin postao – lala. Obavezno debeo, uI što je najgore, mi smo na ovo ne samo pristali, već nebrojeno puta i sami veslali u tom čamcu. Evo ja prvi. A zašto? Video sam stotine fotografija iz vremena svojih dedova. Na svima njima, nedeljom i na crveno slovo u kalendaru, seljaci su bili u čistim, besprekornim košuljama, sa prslucima u koje je bio zadenut sat na lanac. I u pantalonama Ne u gaćama. Tako su izgledali seljaci, a o varošanima da i ne govorim. Dajem glavu i potpisujem da moj deda Ilija, koji
Izvor: RTV Dalje
Možda vas interesuje
Na Novosadskom sajmu u novembru sajmovi video-igara, turizma, kozmetike, zlatarstva →
U septembru 14 odsto više turista nego pre godinu dana →
(VIDEO) Redovi ispred ekspoziture Alta banke u Novom Sadu →
