Prometejev paradoks: Zašto kreatori veštačke inteligencije strahuju od sopstvenog izuma
Autor: Dragan Vukićević, direktor IAESTE Srbija U celokupnoj istoriji ljudske civilizacije, od pronalaska točka i parne mašine, pa sve do cepanja atoma i lansiranja raketa u svemir, inženjerski imperativ bio je jednostavan i jasan: čovek prvo razume prirodni zakon ili mehanizam, a zatim na osnovu tog znanja konstruiše mašinu.Kada prugom juri lokomotiva ili kada se iznad oblaka podigne putnički avion, svaki zupčanik, svaki ventil i svaki red koda funkcionišu tačno onako kako su ih inženjeri nacrtali na papiru. Danas smo, međutim, prvi put ukoračili u eru u kojoj vodeće svetske tehnološke kompanije stvaraju čitava specijalizovana odeljenja i naučne institute sa jednim jedinim zadatkom. Da pokušaju da odgonetnu i protumače kako zapravo radi ono što su upravo stvorili i pustili s lanca.
Izvor: Forbes Dalje
Možda vas interesuje
Građani okreću leđa AI revoluciji: Gotovo 70% ne želi data centre u svom kraju →
Tirk: AI bi mogla da predstavlja egzistencijalni rizik za čovečanstvo →
Da li će AI stvoriti generaciju ljudi koji znaju sve, a ne znaju ništa? →
