Šta hrvatsko iskustvo govori o kompaniji MOL, mogućem novom vlasniku NIS-a
Robert Hegedus/EPA/Shutterstock Za Naftnu industriju Srbije (NIS) izlaz iz teške situacije posle uvođenja američkih sankcija, a za mađarsku kompaniju MOL dominacija tržištem naftnih derivata na Balkanu.To bi mogao da bude ishod preuzimanja većinskog ruskog vlasništva u NIS-u, posle više meseci pregovora za stolom za kojim je glavnu reč vodila politika, a poslovni interesi imali manje skupa sedišta.Prema više zvaničnih izvora, MOL je u poodmaklim pregovorima o otkupu većinskog vlasništva u NIS-u, arteriji privrednog života u Srbiji.„Vlada Mađarske podržava nameru MOL-a da otkupi akcije u NIS-u, jer bi to obezbedilo ogroman iskorak u pogledu bezbednosti snabdevanja Centralne Evrope jednim od važnih energenata", rekao je Peter Sijarto, šef mađarske diplomatije, u Beogradu 15. januara posle razgovora sa ministarkom energetike Srbije Dubravkom Handanović-Đurović.MOL je najveća mađarska energetska kompanija, koja je prethodno otkupila većinske pakete akcija hrvatske Industrije nafte (INA) i Slovnafta, slovačke naftne firme, vlasnika jedine rafinerije nafte u toj zemlji.Istog dana, Sijarto je za RTS rekao da ima „dobre vesti".„MOL i Gazpromnjeft su prilično brzo napredovali u pregovorima, tako da postoji realna šansa da u roku od jednog do tri dana postignu ključni dogovor", rekao je Sijarto.Uporedo, nastavio je Sijarto, MOL je u tesnim pregovorima sa ADNOK-om, državnom naftnom kompanijom Ujedinjinih Arapskih Emirata.„Mislim da će to biti sjajne vesti ukoliko to integrisano delovanje tri tržišta u regionu dobije i podršku u vidu saradnje sa ADNOK-om i MOL-om u pogledu Srbije, ali to je njihov posao", dodao je šef mađarske diplomatije.Ulazak MOL-a u hrvatsku INA-u prošao je uz brojne kontroverze, a bivši premijer Ivo Sanader odslužio je i zatvorsku kaznu po optužbi da je uzeo 10 miliona evra mita od mađarske kompanije.Od 2009. MOL kontroliše više od 49 odsto akcija INA-e i dosad se pokazao kao „vrlo kvalitetna i dobro vođena kompanija, koja čuva sopstvene interese", kaže Davor Štern, naftni inženjer i bivši direktor INA-e, za BBC na srpskom.„Međutim, kada su vaši interesi primarni, nečiji moraju da budu sekundarni", dodaje Štern, koji je početkom 21. veka bio i ministar privrede Hrvatske.Kao primere takvog delovanja navodi zatvaranje rafinerije u Sisku i otpremanje nafte iz Hrvatske na preradu u Mađarsku, kao i „izuzetno dug period" modernizacije rafinerije u Rijeci.Svi ti potezi bili su razumljivi i u interesu kompanije, ali ne i u interesu Hrvatske, smatra ovaj stručnjak koji je poslednji put 2010. bio zaposlen u INA-i kao predsednik Nadzornog odbora.Kupovina NIS-a je, kako kaže, u komercijalnom interesu MOL-a, ali doprinosi i širenju uticaja kompanije i njenog učvršćivanja kao lidera u regionu.Potezi MOL-a zavisiće od ugovora koji je ruski Gasprom prethodno sklopio sa Srbijom i načinom na koji se donose najvažnije odluke.Ali, ako sve bude zavisilo od čelnika MOL-a, Štern očekuje da slede sopstvene, komercijalne interese.„Ukoliko budu imali slobodnog kapaciteta u njihovim rafinerijama u Bratislavi i Budimpešti, tako da mogu da podmire potražnju NIS-a, logično bi bilo i da zatvore rafineriju u Pančevu, kao što su to uradili u Sisku.„Verujem da trenutno nemaju dovoljno kapaciteta za to", zaključuje Štern. Zašto je za Srbiju i Balkan važna rafinerija u PančevuRafinerija Pančevo u danima neizvesnosti: Ni panike, ni proizvodnjeAmeričke sankcije NIS-u: Oslobađa li se Srbija energetskog ‘stiska’ Rusije Iako se pregovori vode sa mađarskim i arapskim partnerima, prema najavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića, i zvanični Zagreb je ponudio da učestvuje. Hrvatska je zainteresovana za očuvanje proizvodnje u Rafineriji Pančevo, upravo zbog pređašnjeg iskustva, saopštio je hrvatski ministar privrede Ante Šušnjar.„Naša je logika jasna – štitimo interes JANAF-a, ali i stabilnost tržišta naftnih derivata u regiji.„Sankcije su još jednom svima pokazale da je iluzija misliti kako se u transakcijama oko strateških energetskih kompanija prodaje samo vlasništvo. „U takvim transakcijama, na kraju krajeva, prodaje se i kontrola nad budućnošću", napisao je Šušnjar na Iksu.https://www.youtube.com/shorts/14D4KxnVRNEKako je MOL preuzeo INA-u?MOL je prvo 2003. otkupio 25 odsto vlasništva plus jednu deonicu u INA-i, da bi pet godina kasnije otkupio još 22 odsto.Ukupno je izdvojio oko 1,2 milijarde evra, što su mnogi stručnjaci u Hrvatskoj smatrali prodajom ispod cene.Županijski sud u Zagrebu utvrdio je kasnije da je bivši premijer Ivo Sanader primio 10 miliona evra mita od direktora mađarske firme kako bi joj omogućio da preuzme većinski udeo vlasništva u Industriji nafte (INA).Sanader je zbog tog i još jednog dela povezanog sa korupcijom, odslužio 10 godina zatvorske kazne, ali je MOL uprkos tome ostao većinski vlasnik.Danas MOL kontroliše 49,08 odsto vlasništva, Republika Hrvatska 44,84 odsto, a mali akcionari 6,08 odsto, navodi se na sajtu INA-e.U javnosti nema dokaza da MOL ima većinski paket deonica, ali donosi odluke samostalno, kaže Štern.Iako se te odluke „legitimno potvrđuju kroz upravu i Nadzorni odbor, one nisu uvek u skladu sa strateškim interesima Hrvatske", tvrdi.Od preuzimanja INA-e, MOL je kupio još dva lanca benzinskih stanica u Hrvatskoj, a danas u toj zemlji rade pumpe INA-e i MOL-a, praktično istog vlasnika, što Štern smatra „sukobom interesa".MOL danas kontroliše 390 INA pumpi i još 49 kompanije Tifon, u vlasništvu mađarskog giganta od 2007, pokazuju podaci sa Molovog sajta.Tokom njegovog mandata na čelu INA-e, Štern je 1998. i 1999. godine pregovarao o „spajanju" hrvatske i mađarske kompanije, čiji je cilj bio da nova, regionalna kompanija „zavlada srednjeevropskim tržištem ulaskom u Slovačku, Češku, Sloveniju, čak i Poljsku", kaže.Od toga se odustalo posle političkih promena usled smrti prvog hrvatskog predsednika Franje Tuđmana, tvrdi on.„Ako Mol sada uđe u NIS, to će se praktično dogoditi, ali INA više neće biti protagonista i partner, već samo ćerka firma MOL-a", dodaje.Zašto je zatvorena rafinerija u Sisku?Mađarska kompanija je 2019. donela „poslovnu odluku" da zatvori rafineriju u Sisku, gradu u centralnoj Hrvatskoj, zbog gubitaka sa kojim je poslovala.Nafta koja je bila prerađivana u Sisku preusmerena je Jadranskim naftovodom (JANAF) do rafinerije u Mađarskoj, zbog čega su brojne kritike trpeli i uprava INA-e i vlada Andreja Plenkovića.Ta rafinerija je bila „vrlo niskog nivoa modernizacije i trebalo je uložiti mnogo novca u nju, dok tržište nije bilo dovoljno veliko" da bi se to isplatilo, pa je odluka kompanije razumljiva sa komercijalnog stanovišta, kaže Davor Štern.„Ali, kada je MOL 2003. kupio 25 odsto plus jednu akciju, on je preuzeo obavezu da mora da modernizuje rafinerije i u Sisku i u Rijeci.„Ja bih isto uradio da sam na čelu kompanije, ako bi mi to dopustili, više je pitanje zbog čega im je to dopušteno", dodaje Štern.Napominje i da po zatvaranju rafinerije, koja se prostire na osam kvadratnih kilometara na obali reke Save, postrojenja nisu iskorišćena za druge namene, već „trunu i prodaju se u staro gvožđe".„Izgubljeno je nekoliko stotina radnih mesta, koji su možda mogli da budu preusmereni, a tome nije bilo velikog političkog otpora, čak ni u samom Sisku", kaže Štern.INA je ubrzo počela modernizaciju rafinerije nafte u Rijeci, lučkom gradu na severozapadu Hrvatske, u koju je uložio 700 miliona evra, a počinje sa radom u „prvom tromesečju 2026. godine", saopštili su iz kompanije.Remont koji traje već nekoliko godina, što je neuobičajeno za poslovanje rafinerija, pokazuje da mađarska kompanija postrojenje u Rijeci posmatra kao „sekundarnu rafineriju", smatra Štern.„Nema razloga da ona ne radi, osim u slučaju nedostatka tržišta za derivate, ali Mađari prevashodno žele da uposle njihove rafinerije u Slovačkoj i Mađarskoj do maksimuma, što je logično sa komercijalnog aspekta.„Rijeka radi pre svega u skladu sa tim koliko je privlačno tržište Mediterana, koje nije primarno tržište MOL-a, a ono zbog niskih cena nafte nije takvo već dve ili tri godine", objašnjava bivši direktor i predsednik Nadzornog odbora INA-e.Šta bi dolazak MOL-a doneo NIS-u? NIS MOL je prisutan u Srbiji od 2005, kada je otvorena prva benzinska stanica ove firme u Beogradu.Danas ih ima 72, prema podacima sa sajta kompanije.Sa vlasništvom i menadžmentom, u NIS bi stigla i „velika količina akumuliranog znanja" iz MOL-a, koja bi verovatno donela „poboljšanja u rafineriji i marketingu", smatra Štern.Mađarska je u novembru obezbedila jednogodišnje odlaganje američkih sankcija na uvoz ruske nafte, što bi moglo da bude značajno i za sudbinu NIS-a.Planovi MOL-a za pančevačku rafineriju zavisiće od toga, ali i od kapaciteta JANAF-a da u budućnosti podmiri potrebe rafinerija u Slovačkoj, Mađarskoj i Srbiji.Ako taj kapacitet ne bude dovoljan, „pitanje je šta bi MOL-u tada bilo u komercijalnom interesu – da zatvori Pančevo ili da ne koristi Rijeku, koja ima drugačiji položaj jer je na moru i može da prima bilo kakvu naftu i po nižim cenama", kaže Štern.„Posle iskustva Hrvatske i INA-e sa MOL-om, uvek bih radije prodao takvu kompaniju nekome ko mi nije sused, sa kime se ne graničim, jer interesi mogu da se isprepliću.„Višak kapaciteta MOL-ovih rafinerija se odrazio na Hrvatsku, pa bi tako mogao da se odrazi i na Srbiju", zaključuje hrvatski stručnjak.MOL u brojkama Kompanija je nastala 1957. godine kao nacionalno preduzeće za naftu i gas sa sedištem u Budimpešti, prestonici Mađarske, a od 1. oktobra 1991. posluje pod današnjim imenom.Njena današnja tržišnja vrednost je gotovo osam milijardi dolara, posluje u više od 30 zemalja i zapošljava više od 25.000 ljudi, navodi se na sajtu kompanije.Na Balkanu je prisutna u Rumuniji, prvoj zemlji na koju je proširila poslovanje još 1995, kao i u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Sloveniji i Hrvatskoj.Pored zemalja centralne i istočne Evrope, MOL posluje i u Egiptu, Iraku, Kazahstanu, Azerbejdžanu i Pakistanu.U vlasništvu ima tri rafinerije nafte, oko 2.400 benzinskih pumpi i dva postrojenja za preradu petrohemijskih supstanci.Glavna rafinerija nafte je u Sazhalombati nedaleko od Budimpešte, dok su preostale dve u okolini Bratislave u Slovačkoj, i Rijeke u Hrvatskoj. Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk Ko su mogući kupci NIS-a ‘Flota iz senke’ i ‘zombi tankeri’: Kako Rusija izbegava naftne sankcije Zapada Šta je Orban dobio od Trampa, a šta neŠta znače američke sankcije ruskoj nafti i koga bi mogle da pogode’Marioneta Kremlja ne može da kupi imovinu Lukoila u inostranstvu’: Vašington Tramp želi venecuelansku naftu, hoće li mu plan uspeti (BBC News, 01.16.2026)
Izvor: BBC News Dalje
Možda vas interesuje
Sastanak Đedović Handanović i Sijarta: MOL neće gasiti rafineriju u Pančevu ako preuzme NIS (VIDEO) →
"Otac nije znao da sam se rodio, morao je da pobegne": Petru Kralju govorili su da je pijanac, a ovo je istina o njegovom životu →
Evo gde možete da gledate uživo TV prenos vaterpolista Srbija – Francuska na EP u Beogradu →
